Cvijeće i džamiska zemlja

Za Raju i Zlaju.

Vozdrica. Dovla je zatvorio „granap“ u kom je uvijek bilo interesantnih pa i korisnih stvari, doduše počesto nezgrapno „zamotanih“ u stari papir ili fišek, uključujući i moje pisanije, ali bilo je interesantno, i biće, vjerovatno, interesantna liteatura za neke buduće generacije.

 Imao sam adet ponekad napisati za Dovlu štagod, onako „po sluhu“, Vlado je to redovno puštao u promet, pa mi iz tog vakta ostade ova pričica, nakon Vladine abdikacije, neobjavljena. Evo je poslah Zlaji, pa ako prođe kvalifikacije, bujrum Rajo. – Šerkan

Zlaja: Ti pitar ja kantičar, svima za uhar i ćar.

Šerkan1Moja Mlada je gradsko čeljade, rođena Sarajka sa Marindvora, odrasla na asvaltu, učila gimnaziju, arhitekturu, usput  i muzičku školu nije šala klavir, solfeđo, pa štiklice, natapirana kosa, pravi slatkiš. Kada sam je uganjao došla je na Džidžikovac, sarajevski  Beverli hil . Lijepo smo živjeli u ono vrijeme ruža, djeca rasla, doduše nije bilo klavira i solfeđa, ali se često tamburalo i roštiljalo.

Preseli rahmetli Tito, a titiči zakuhaše između sebe kako će se, kuda će se, i šta je čije. Elem, bi što bi. Odozgo grmi, tutnji, puca, po gradu hajdučija, te moj Šoba i ja sa rajom, da sačuvamo što se može, i od onih gore, a i hajdučije, pa dokle se stigne. A ona moja Mlada, ono gradsko čeljade sa asvalta, ona sa klavira i solfeđa,  odnekud iznašla lopatu, iskopala nekoliko lijeha u parku ispred kuće, usitnila zemlju, sadi  luk,  kupus, i po neki paradajz, a upotrijebljenu dragocijenu vodu čuva, i zalijeva bilje. Čim  tutanj malo prestane, i oglasi se sirena za prestanak opasnosti, ona već nešto plijevi, okopava, a bilje raste i daje plodove. To sada može izgledati smiješno, ali u onaj vakat, kada se uz tanjir makarona ili riže nađe  paradajz, to je bio neopisiv doživljaj.

Ako se ko sjeća, u Italiji su poznati pjevači putovali po Italiji, pjevali, raja glasala, to se zvalo kanta điro. Dođe vakat u Šeheru, kantu u ruku pa điro po Sarajevu da nađeš  vodu, I šašava sarajevska raja nazva to kanta điro. Svi vuku vodu, raspituju  se gdje ima vode, gdje je pala jal mina jal granata. U neka doba vlast se pobrinula za dosta pumpi po gradu, cisterne, voda u pivari, uređena su istočišta , raja mirno čeka u redu, jal vodu jal granatu. To je Božije što rekao efendija Spahić. Jednom prlikom odoh nekim poslom na trg Pere Kosorića, sada je to trg Heroja, gdje je  linija sukoba išla ulicom””””””””””’  . Tranšeje, rovovi, naslagan automobilski krš, sve valja za kakvu god zaštitu. Sve to ne zaustavlja projektile, ali  bar otežava strijelcu nišanjenje. Ali glavni dio linije ide kroz haustore, hodnike, stanove, zakloni sa vrečama pijeska ili zemlje, rupe od topovskih hitaca, i raja, koja u tom nedokučivom haosu  preživljava . Susretoh tu, ispred  jednog od nebodera, staricu, nosi vodu u dva  kanistera. Uzme jedan kanister, prenese ga desetak metara, spusti,  othukne, odmori, pa se vrati po naredni kanister.To je jedini način da ona dođe do neophodne vode, i da tako preživi. Ko zna koliko puta prođe tako, ovamo, onamo. Koliki je samo zbir napora dok ona tu vodu donese kući. Bilo je u ta doba puno staradi koji su sami preživljavali, ali su u tom  jadu uvijek imali snage za život, borbu i osmjeh, jer:  djeca su, fala Bogu, na sigurnom, snaha se porodila, sin je dobio dobar posao, onaj stariji unuk ide u školu, a i čuvamo im stan da imaju gdje da se vrate kada ova ludost prestane. Gledam staricu, nema se kud, uzmem one kanistere, pa šutke, polako, za staricom, sprat po sprat, uz odhukivanje i odmore, na trinaesti. Usput susrećemo susjede koji idu svojim poslom, pozdravi, djeca galame u igri, kakav god da je ovo je njihov svijet na koji su navikli, dovikivanje ljudi sa uputstvima nekome šta da  radi, ili informacije o nečemu, čitav mali mikrokosmos. Naviknuše se oči na tamu pa sasvim lijepo vidim kuda idem. Dok starica otključa vrata osvrnuh se oko sebe. Susjedni stanovi, oni okrenuti Trebeviću, odavno su izgorili, garež i otpad na sve strane, puše vjetruština, odjekuje puščana paljba na Hrasno brdu, i ovde je Sarajevo. Uđosmo u stančić, pola namještaja i dobar dio parketa je očigledno izložen, bezbeli, uz sve ostalo što se tada  ložilo. Starac, sa vunenom kapom na glavi, ogrnut dekom, sjedi kraj prastare peči, čiji je sulunar  izveden kroz prozor. Kako li deveraju i odakle im voda kada se klozetska šolja napuni. Znam da su željni lijepe riječi i razgovora, oteglo bi se to, pa spustih kanistere i bez pozdrava izađoh na vrata. Pozdravi su postali jednosmjerni, neko se zdravi, neko selama, mogao bih pogriješiti, pa je bolje nikako. Pomišljao sam kasnije da odem, da ih posjetim, ali  starad vjerovatno više nije bila živa, stan je bezbeli nekom prodat, pare su otišle ko zna kud. . .tako je to na svakoj vjetrometini.

Ilustracija-Serkan                                                 Autor:   Šahin Šišić                            

Pa se nešto mislim, koliko je desetina hiljada Sarajki, majki, sestara, supruga, kčeri, sve ratne godine, dočekivale, ispračale, hranile, pojile, strepile, žalosti naša i sahranjivale svoje rođene. Ako Šeher danas živi, kakav je da je, one su ga sačuvale.

Klanjam im se duboko sa rukom na srcu.

*****

Smirilo se, prestalo pucati, ali moja Mlada, gradsko čeljade sa Marindvora, što je učila gimnaziju, arhitekturu, muzičku školu nije šala klavir i solfeđo, i dalje kopa i prevrće zemlju, doduše ne u parku nego na balkonu, sadi cvijeće i ruže, a čuva u jednom čošku i zlatne ljiljane što preostadoše. Pomno to zalijeva i „prihranjuje“ nekakvim bobicama, šprica sprejevima , i majke mi raja, gorio ko cigara ako lažem, nešto šapuće tom cvijeću. Uljepotalo majsko vrijeme, izbeharalo, ozelenilo, od ranog  jutra sunčano. Mlada  radi na balkonu, rukavice, lopatica, makaze za obrezivanje.

„Po vazdan si besposlen, sjediš ispred tog ekrana, nego nabavi mi zemlje, ali seljačke, prave, treba mi za cvijeće.“

Otkud sada zemlja, i to seljačka, gdje to da nađem. Sjetih se nekih mojih doživotnih drugova, dijelili smo dobro i zlo, čuvali jedni drugima leđa, pa odem i priupitam.

„Šera, ba, jesi li  to pao na glavu, šta ti je? Da sam ja htio da se bavim zemljom ostao bih kod kuće, ne bih dolazio u Sarajevo.“

„Pa jes, vala, odatle tolika klizišta u Behalendu, pošla zemlja za seljacima u grad.“

Evo me u čorsokaku, koga sada da pitam, sva raja koju znam ako imaju zemlje to je u saksijama. E, naradih se danas raspitujući se, a nije nikakva hića, odoh na Marindvor kod Solde na pivu, zaslužio sam.  Kao i uvijek, čim uđoh,  gledaju me sa zidova  portreti sarajevske raje, Pimpo, Mirza, Boša, Avdo, Daco, Marko, Affan. . . .   Iza šanka Zdenka nešto posluje, na šanku Titina bista, a za zadnjim stolom, neka i mene malo krene, sjedi moj ispisnik , prijatelj, komandir, izjelica, ispičutura Krater.  Ako mi ko može pomoći on je.

„Gospođo Zdeno, molim vas lijepo, da li je natporučnik  Krater bio nazočan glede ove petozvjezdične zalogajnice.“

„Odjebi Šera nije meni do vaše zajebancije.“

„Vidi Šere vidi Šere. Umro i pokopan samo mu nije niko javio. De sjedi, al nemoj na tu srednju stolicu, ko je god na njoj sjedio ode bogu na istinu.“

„Jebeš stolicu, kad sam ja mogo čitav rat hodati za tom tvojom mahnitom glavom oko koje vazda šejtani kolo igraju. Đe mi je samo bila pamet. Pa i ono svoje  dijete povedoh, koja sam ja budaletina. Zdeno daj mi jednu klipaču na Kraterov račun, al u zelenoj boci. Reko je rejs Cera da nije haram piti iz zelene boce.“

„Vidi komunjare odma hoče guzovače.“

„Kakav sam da sam. Barem nisam kapitaljist, robovi farbaju stanove a ono sjedi u birtiji.“

„To je meni moja borba dala. Zdeno de nam nareži kakve suhovine da se ovaj balijač omrsi.“

„Ima li ikakve farbe da ti nisi ofarban? Pa ti si farbao Alijin kabinet, pa si crtao onaj plafon kardinalu, pa si farbao one konjičke stolice u duborezu kada je dolazio Papa, da imaju na čemu sjediti, jedino ne znam jesi li Raši štogod radio.“

„Šta ću kada sam umjetnik.“

„Heh, umjetnik. Mikelanđelo ba, de mi kaži gdje ću naći zemlje, Mlada hoće da sadi cvijeće, nema kog nisam pitao.“

„Eno ti na Ciglanama  Cera pravi džamiju i okolo park. Ima zemlje koliko hočeš.“

„Dobro je ba, čudo me nisi poslao na Bare da kradem grobarima sa lopate koji si baksuz. Ma kako se ja ne sjetih te Cerine džamije. Svaki dan tuda prođem.“

„Štaš kad si glup.“

„Odoh malo u izviđanje da šmeknem kako to tamo izgleda.“

“E e, polako, ne dajem ja đabe savjete, nisam ja Merhamet, deder lozu na sto.”

“Jašta ću, da ti još i klempečine narežem.  Zdeno daj ovom Gargamelu lozu pa da idem.”

*****

Sačekam mrak, uzmem kolica za pijacu, na dva točka, sa platnenom torbom na metalnom ramu, pa polako put Ciglana. Pažljivo osmatram gdje je mrak, ima li kogod da prolazi,  kuda da se priđe džamiji, gdje je zgodno uzeti zemlju a da me niko ne vidi, ćitava strategija. Krenem put granapa, kao nešto kupujem, a onda  brzo skrenem u mrak i za čas kod zemlje. Čučnem, lopaticu u ruku, pa na posao.

„Allahu  ekber“, grmnu glas sa munare, skamenih se, bezbeli me efendija skužio da kradem džamisku zemlju. Kuda ću od sramote pod stare dane. Pa mogao sam lijepo pitati, dali bi mi, što nebi. Sekunda ko godina, a onda mi u glavi zasvijetli dva nula trinaest, blentovino, nema više  mujezina da ukujiše sa šerefeta na munari, nego je ezan na struju, električni sahat ukljući razglas i zvučnike, a efendija negdje seiri  jal spava ako je rano. Čučim kraj kolica, u ruci mi lopatica, srce lupa iz sve snage, e što se prepadoh zbog  džamiske zemlje.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen u Uncategorized. Zabilježite trajni link.

14 odgovora na Cvijeće i džamiska zemlja

  1. Divna kaže:

    Vozdra Serkane,neznam kako mi je ovo prmaklo da prije nisam procitala, ali bolje ikad nego nikad.
    Ustvari mi bi i drago da sam tek sad procitala pa mi razveseli sve dane do kraja mjeseca, a mozda i do narednog godisnjeg odmora.
    Svaka cast Serkane, pravo se ismijah

  2. Azra Kavazović kaže:

    Šta to vidim, šta to vidim, opet se skuplja stara raja! Bravo!
    Šerkane, tvoj spisateljski talenat ne jenjava, a i Sakibova pjesmica je krasna! Samo da nam ga opet ko ne naruži!
    Zlaja, Kemo, ne znam da li je i Vlado s vama, neka ste baš, ovo napravili, Bilo nam je pusto bez Dovle!
    Topli pozdravi svima!
    Azra K.

  3. Muradif Tanovic kaže:

    Rado uđem u stari Dovla, iako me to podsjeća na trkeljanje po džepovima na lešu starog prijatelja koga više nema. Za ponadati se je da novog urednika NSA neće tako skoro hakovati. Mufa

  4. semyboyDragan kaže:

    Da li neko zna sta se desilo sa ovim covjekom na slici, koji spava na autu? Cini mi se da je on bio profesor u srednjoj tekstilnoj skoli. Ja sam ga dobro poznavao, ali sam mu zaboravio ime.

  5. MIirza hasanefendić kaže:

    Bravo majstore Šerkane! Ma vidi se odmah koje je bio ”odlikaš” u školi , od običnog dana napravi super priču. Svi moji komplimenti!
    Potpuno se slažem sa zagonetnom damom Ivanom i g. Krstom da je svako slovo važno. Evo npr, zašto je važno slovo H.
    Ako neko hoče da napiše da je ”NEKO NEKOGA POHVALIO”, pa mu se omakne ”greška” ispusti slovo H, onda ista rečenica glasi da je ”NEKO NEKOGA PO'VALIO” a to ”ponešto” mjenja poruku rečenice,
    Pozdrav dovla raji i drago mi je da se polako i stidljivo pojavljuju u kafani kod Šjor Zlaje jarana!
    pozdrav Mirza

    • Krsto DJUKIC kaže:

      Ne samo slovo kad se ispusti, nego i kvakica kad se ne stavi. Vlado nam je jednom pojasnio šta se dobiva bez kvakice na Šerkanovom imenu. Znači, sve je jednako važno.

  6. Krsto DJUKIC kaže:

    E pa baš lijepo napisano! I Ivanin komentar u duhu priče. Baš, Šerkane, gdje ti je “j” xeb'lo te „j“.
    Sad mi je žao, što pročitah ovu priču, uhvati me nostalgija za dovla.net-om.
    Hvala Zlaji i pozdrav,
    Krsto

  7. ivana kaže:

    Dragi Šerkane, pročitah materi šta si napisao, pa joj drago. Lijepo je, kaza moja mati. Dođe joj kona pa joj mati ispriča, a kona joj profesorica srpskohrvatskog ( birvaktile u peMziji ). Kontam, moraću još jednom čitat, al’ šta ću? A, kona materina , natakari đozluke na nos , čita, uzdiše i kaza: Nisam znala da zna ‘vako pisat. Lijepo, pravo lijepo, al’ đe mu je „j“ xeb'lo ga „j“.
    E, moj Šerkane, kaza kona materina, ako je moja fina džamija, onda je , brate i džamijska zemlja, a ne džamiska.
    Kako čula, tako Ti napisah!
    Veliki pozdrav,
    Ivana

    • ZlajaSaHavaja kaže:

      Fino je Ćiro rek'o: “J… te rječnik”. Heeej, cijeli rječnik, a vi (Ivana i Krsto) zapeli za JEDNO slovo. Hoćete da nam se Šerkan poplaši.

      • ivana kaže:

        Eee, naučila je mene moja uč'teljica…čitati s razumijevanjem. Ja pročitala. Lijepo, brate, Šerkan napisa : Za Raju i Zlaju. Nije to džabe pametni Šerkan odvojio . Što bi odvaj'o? Sad ja kontam što je tako napis'o. Provalio na vakat, jedno je raja, drugo je GAZDA Zlaja .
        Čuj, sad k'o biva nije važno slovo /k'o što i nije/, al’ što ne reče Vladi: bolan , Vlado, pusti Č, Ć, Š i prepoznatljiv image bloga. Blog je važan ! Što ne reče, dragi Zlaja?
        Jok, ni jedne ne progovori, a sad naš'o pisat’, /kako je GAZDA/, ko biva J… JEDNO slovo.
        Dragi Šerkane, uživala u svakom slovcu koje napisa ‘vako il’ ‘nako.
        Kako god, samo piši!
        Veliki pozdrav,
        Ivana

      • ZlajaSaHavaja kaže:

        Šta ćeš, Ivana draga, to je kod mene odmalena.

    • Sherkhan kaže:

      Hebiga “J”. Nemere “džamijska” zemlja nikada bit ko “džamiska. MA NE ME RE !

  8. Besim Bajraktarevic kaže:

    Nekako mi se cini sebicno ostati bez ovakvih priloga.Jedina primjedba,ako je to uopste, nije te dugo bilo Serkane.Bilo bi lijepo da I stali koji su nosili DOVLA.NET nastave pisati priloge iz kojih se je moglo puno toga nauciti a I obradovati.
    Nadam se da ce nam dobronamjerni I iskreni vratiti DOVLA.NET ili bar nastaviti objavljivati priloge na DOVLA2 .Hvala I Zlaji na trudu I ostrijim makazama.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s